Tu­za­nin An­ton Si­ni­štaj, ko­ji je hap­šen u ak­ci­ji „Or­lov let” 2006. go­di­ne, op­tu­žio je pri­pad­ni­ke Spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce (SAJ), ko­ji su ga zvjer­ski tu­kli pri­li­kom hap­še­nja, da su „ru­lja ko­ja ka­lja obraz ča­sne i če­sti­te Cr­ne Go­re”. On je ka­zao da su pe­to­ri­ca pri­pad­ni­ka SAJ-a, Mar­ko B. Ka­le­zić, Dar­ko M. Še­ku­la­rac, Ne­nad U. Šće­kić, Bran­ko R. Ra­dič­ko­vić i Mi­lo­rad M. Mi­tro­vić, bru­tal­no pre­tu­kli nje­ga i nje­go­vog oca Pje­tra, ko­ji je ta­da imao 86 go­di­na. Ogor­čen is­ti­če da je sra­mo­ta za dr­ža­vu Cr­nu Go­ru što su po­me­nu­ta li­ca i da­lje pri­pad­ni­ci SAJ-a.
Si­ni­štaj ko­ji je bio osu­đen na šest go­di­na za­tvo­ra zbog pri­pre­ma­nja te­ro­ri­stič­kih ak­ci­ja u Ma­le­si­ji ka­že da se ni fa­ši­sti u ka­za­ma­ti­ma to­kom ra­ta ni­je­su po­na­ša­li kao ti pri­pad­ni­ci SAJ-a.
Zbog po­li­cij­ske tor­tu­re, Si­ni­štaj i osta­li op­tu­že­ni u tom slu­ča­ju, po­kre­nu­li su spor pred su­dom u Stra­zbu­ru i usko­ro se oče­ku­je pre­su­da.
– Dok sam živ ne mo­gu za­bo­ra­vi­ti ka­ko su me SAJ-ov­ci tu­kli tog sep­tem­bar­skog ju­tra. Mo­žda bi me mo­je ra­ne ma­nje bo­lje­le, da ni­je­sam vi­dio ka­ko su bru­tal­no pre­tu­kli mog sta­rog oca, ko­ji je ne­du­go po­sli­je to­ga pre­mi­nuo. Ti pri­pad­ni­ci SAJ-a su sra­mo­ta za ča­snu i če­sti­tu Cr­nu Go­ru, to je jed­na ne­kon­tro­li­sa­na ru­lja, ko­ja je po­ku­plje­na s uli­ce – tvr­di Si­ni­štaj.
Sve se de­si­lo, ka­ko ka­že, 10. sep­tem­bra, u ra­nim ju­tar­njim ča­so­vi­ma, ka­da su pri­pad­ni­ci SAJ-a op­ko­li­li nji­ho­vu ku­ću u cen­tru Tu­zi.
– Noć pri­je upa­da, po­če­la je pred­iz­bor­na šut­nja, to je bi­lo u pe­tak oko po­no­ći, jer su iz­bo­ri bi­li u ne­dje­lju. Oko šest sa­ti iz­ju­tra, u su­bo­tu, spa­vao sam u so­bi sa že­nom. Ku­ća nam je bi­la u cen­tru Tu­zi, a na spra­tu su spa­va­li otac Pje­tar i mo­je dvo­je ma­lo­ljet­ne dje­ce. Čuo sam ne­ko ko­me­ša­nje i lu­pa­nje. Otvo­rio sam vra­ta, ma­ski­ra­ni pri­pad­ni­ci SAJ-a su od­mah upe­ri­li he­kler u me­ne. Obo­ri­li su me na pod, sta­vi­li li­si­ce na ru­ke i po­če­li da me tu­ku. Či­ni mi se da je bi­lo se­dam pri­pad­ni­ka SAJ-a, kao i još tro­ji­ca po­li­ca­ja­ca. Tu­kli su me dok sam bio ve­zan, čak su i mo­ju že­nu ve­za­li i obo­ri­li na pod. Re­kao sam da na spra­tu spa­va­ju mo­ja dje­ca i otac ko­ji ima 86 go­di­na i da im od nje­ga ne pri­je­ti ni­ka­kva opa­snost. Mo­lio sam ih da ga po­šte­de, da ga ne tu­ku, ali sve je bi­lo uza­lud – ka­že Si­ni­štaj.
Eki­pa ko­ju je pred­vo­dio Ka­le­zić, ka­ko on is­ti­če, upa­la je i pre­tu­kla nje­go­vog sta­rog oca, uz naj­go­re psov­ke ko­je je mo­gu da se za­mi­sle.
– Tu­kli su nas uz naj­go­re psov­ke i blju­vo­ti­ne ko­je su iz­go­va­ra­li. Ne bih ta­kvo po­ni­že­nje i tor­tu­ru po­že­lio ni ne­pri­ja­te­lju. I da­nas mi je te­ško kad o to­me go­vo­rim. Vje­ruj­te, ka­da bih još jed­nom mo­rao pro­ći kroz sve to, od­mah bih se­bi pre­su­dio – ogor­čen je Si­ni­štaj.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, SAJ-ov­ci su ga na­zi­va­li po­grd­nim ime­ni­ma, a go­vo­ri­li su da je kao Ha­šim Ta­či i Ra­do­van Ka­ra­džić.
– I me­ne i oca su ga­zi­li co­ku­la­ma po ti­je­lu i gla­vi. Dje­te­tu su mi upe­ri­li auto­mat, gur­nu­li su mu ci­jev u usta. Moj sin Mar­ko i sad ima po­sle­di­ce od ta­da, ima tra­u­me, od šo­ka i da­nas mu­ca. I sad mi u gla­vi od­zva­nja­ju ja­u­ci mog oca dok su ga tu­kli, to će me pro­ga­nja­ti dok sam živ – tvr­di Si­ni­štaj.
Dva sa­ta je, ka­ko se sje­ća, tra­ja­la ak­ci­ja SAJ-a, u ko­joj su u nje­go­voj ku­ći na­šli lo­vač­ku pu­šku, kao i po jed­nu „ta­li­jan­sku” i „ju­go­slo­ven­ku”, ko­je je nje­gov otac do­nio iz ra­ta 1945. go­di­ne. On ka­že da su SAJ-ov­ci otva­ra­li i šah­te oko ku­će, jer su su mi­sli­li da se u nji­ma kri­ju pri­pad­ni­ci OVK i da će da za­pa­le Ma­le­si­ju.
– Otac je pre­mi­nuo ne­pu­nu go­di­nu po­sli­je tog do­ga­đa­ja, do­šao je do ima­nja da vi­di pče­le, do­ži­vio je mo­žda­ni udar, ope­ri­san je, ali ni­je pre­ži­vio. Ubi­la ga je ne­prav­da. Kop­nio je iz da­na u dan. Pre­pu­klo mu sr­ce za svo­ja dva si­na ko­ja su ne­pra­ved­no le­ža­la u za­tvo­ru – sa sje­tom pri­ča Si­ni­štaj.
On ka­že da je sud te pri­pad­ni­ke Spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce (SAJ) osu­dio na po tri mje­se­ca za­tvo­ra, ali su ka­sni­je oslo­bo­đe­ni.
– Otac je tra­žio da ga Va­selj Si­ni­štaj, ko­ji je ta­da bio po­sla­nik, po­ve­de kod Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća. Moj otac je bio bo­rac, imao i od­li­ko­va­nja, a jed­no vri­je­me, či­ni mi se, osam go­di­na bio je po­rot­nik u Okru­žnom su­du u Pod­go­ri­ci, ka­da je Fi­lip Vu­ja­no­vić po­či­njao svo­ju ka­ri­je­ru. Oti­šao je i raz­go­va­rao sa Vu­ja­no­vi­ćem i pi­tao ga: „Ko­ga si po­slao da me bi­je u mo­joj ku­ći”. Bio sam po ka­za­ma­ti­ma fa­ši­stič­kim, dvi­je i po go­di­ne, ša­mar ni­je­sam do­bio od fa­ši­sta. Po­ku­pio si ru­lju sa uli­ce da me bi­je u ro­đe­noj ku­ći. To ni­je­su Cr­no­gor­ci, to je ru­lja”. Obe­ćao mu je ta­da Fi­lip i dao ča­snu ri­ječ da će ra­svi­je­tli­ti ovaj slu­čaj. Sud ih je za­tim i osu­dio, ali ovaj ma­fi­jo­zo, ka­po od ma­fi­je Mi­lo Đu­ka­no­vić, ko­ji je o zlu za­ba­vio ci­je­li Bal­kan, vje­ro­vat­no im je na­če­pio rep i oni su mo­ra­li bi­ti oslo­bo­đe­ni – tvr­di Si­ni­štaj.
Ka­že da je još vi­še ogor­čen ka­da je u „Da­nu” vi­dio sli­ke pri­pad­ni­ka SAJ-a ko­ji su uče­stvo­va­li u pre­bi­ja­nju gra­đa­na 24. ok­to­bra.
– Do svrg­nu­ća ove gar­ni­tu­re, u Cr­noj Go­ri ne­će pre­sta­ti jad i če­mer, li­kvi­da­ci­je, pre­bi­ja­nja i ubi­ja­nja – po­ru­čio je Si­ni­štaj.
U za­tvo­r su, ka­ko is­ti­če, do­la­zi­li ra­zni lju­di ko­ji su nu­di­li da se po­mi­ri sa Mar­kom Ka­le­zi­ćem i Dar­kom Še­ku­lar­cem.
– Od­bio sam to. Sa­mo po­la­ko, što je re­kao moj otac ko­ji je pam­tio pet re­ži­ma – ni­či­ja ni­je go­re­la do zo­re. Ne­će se sve ovo ova­ko za­vr­šti­ti. Pod­ni­je­li smo tu­žbu u Stra­zbu­ru, te­re­ti­mo dr­ža­vu za tor­tu­ru koju su nad nama izvršili pri­pad­ni­ci SAJ-a. Tra­ži­mo od­šte­tu, to je sa­da u za­vr­šnoj fa­zi i oče­ku­je se pre­su­da. Svi mi ko­ji smo ta­da uhap­še­ni pro­šli smo gol­go­tu ko­ja je još je­di­no bi­la na Go­lom oto­ku – is­ti­če Si­ni­štaj.
D.ŽIV­KO­VIĆ
M.VE­ŠO­VIĆ


Gor­janc Pre­le­vić: Po­li­ci­ja zlo­sta­vlja­la i Pe­ja­no­vi­ća

Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va ba­vi­la se slu­ča­jem zlo­sta­vlja­nja sa­da po­koj­nog Pje­tra Si­ni­šta­ja 2006. go­di­ne u iz­vje­šta­ju „Pro­ce­su­i­ra­nje mu­če­nja i zlo­sta­vlja­nja u Cr­noj Go­ri” ko­ji je ob­ja­vljen u mar­tu 2013. go­di­ne, ka­za­la je di­rek­tor te or­ga­ni­za­ci­je Tea Gor­janc Pre­le­vić. Ona je to re­kla za „Dan” od­go­va­ra­ju­ći na na­ša pi­ta­nja po­vo­dom in­for­ma­ci­ja da su po­je­di­ni pri­pad­ni­ci SAJ-a, kao što su Mar­ko Ka­le­zić, Ne­nad Šće­kić, Dar­ko Še­ku­la­rac i Bran­ko Ra­dič­ko­vić i da­lje u toj je­di­ni­ci.
– Iako je po­li­caj­ce ko­je spo­mi­nje­te u pr­vo­bit­no spro­ve­de­nom po­stup­ku Osnov­ni sud u Pod­go­ri­ci ogla­sio kri­vi­ma, oni su u po­no­vlje­nom po­stup­ku po­sli­je žal­be oslo­bo­đe­ni zbog ne­do­stat­ka do­ka­za. Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci je i po­tvr­dio tu oslo­ba­đa­ju­ću pre­su­du 2011. go­di­ne, ta­ko da su pra­vo­sna­žno oslo­bo­đe­ni od­go­vor­no­sti, pa MUP ni­je bio u oba­ve­zi da ih uda­lji iz slu­žbe. Me­đu­tim, na­la­zi vje­šta­ka i is­ka­zi svje­do­ka u tom slu­ča­ju su ne­dvo­smi­sle­no uka­zi­va­li na to da je ta­da 86-go­di­šnji Si­ni­štaj bio žr­tva zlo­sta­vlja­nja pri­li­kom po­li­cij­ske ope­ra­ci­je, ali je sud na kra­ju na­šao da ni­je bi­lo do­volj­no do­ka­za da se kri­vi­ca za to zlo­sta­vlja­nje pri­pi­še kon­kret­no oni­ma ko­ji su bi­li okri­vlje­ni. Dru­gim ri­je­či­ma, oni pri­pad­ni­ci po­li­ci­je ko­ji su tog da­na ne­spor­no zlo­sta­vlja­li Pje­tra Si­ni­šta­ja uspje­li su da iz­bjeg­nu od­go­vor­nost – is­ta­kla je Gor­janc Pre­le­vić.
Na­ve­la je da je taj slu­čaj je­dan od do­ka­za do­sa­da­šnjeg ne­u­spje­ha dr­ža­ve da su­zbi­je po­li­cij­sku tor­tu­ru. Tvr­di da su upe­ča­tlji­vi do­ka­zi ne­ka­žnji­vo­sti za tor­tu­ru u Cr­noj Go­ri ma­sov­no pre­bi­ja­nje pri­tvo­re­ni­ka u is­tra­žnom za­tvo­ru u Spu­žu 1. sep­tem­bra 2005. go­di­ne od stra­ne pri­pad­ni­ka spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce po­li­ci­je, za ko­je ni­ko ni­ka­da ni­je ka­žnjen, zlo­sta­vlja­nje okri­vlje­nih u ope­ra­ci­ji „Or­lov let”, ta­ko­đe 2006. go­di­ne (u istom kon­tek­stu je zlo­sta­vljan i Pje­tar Si­ni­štaj) kao i oči­gled­na tor­tu­ra nad Alek­san­drom Pe­ja­no­vi­ćem u ta­ko­zva­noj „be­to­njer­ci” po­li­ci­je u Pod­go­ri­ci 2008. go­di­ne.
– Iako je Evrop­ski ko­mi­tet za spre­ča­va­nje mu­če­nja (CPT) u iz­vje­šta­ji­ma o Cr­noj Go­ri 2009. i 2013. de­talj­no kri­ti­ko­vao po­stu­pa­nje nad­le­žnih dr­žav­nih tu­ži­la­ca i po­li­ci­je u svim tim pred­me­ti­ma ni­je­dan ne­po­sred­ni iz­vr­ši­lac ni na­lo­go­da­vac ni­je ka­žnjen. Svi oni ili bar ve­ći­na njih ko­ji su uče­stvo­va­li u iz­vr­še­nju tih kri­vič­nih dje­la još ra­de u po­li­ci­ji, kao što su i tu­ži­o­ci či­ji su rad kri­ti­ko­va­li stra­ni eks­per­ti još u tu­ži­la­štvu.  Ipak, od­lu­ka vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Ivi­ce Stan­ko­vi­ća da upo­zo­ri jav­nost i Vla­du na to da ko­man­dant spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce po­li­ci­je ig­no­ri­še nje­go­ve za­htje­ve za do­sta­vlja­nje in­for­ma­ci­ja od iz­u­zet­nog je zna­ča­ja za Cr­nu Go­ru jer na­go­vje­šta­va pro­mje­nu ra­ni­jeg pri­stu­pa da su po­li­ci­ja i dr­žav­no tu­ži­la­štvo „jed­na ru­ka” i da po­li­caj­ci mo­gu da bu­du mir­ni ako od­lu­če da vr­še kri­vič­na dje­la – re­kla je Gor­janc Pre­le­vić.
Za­klju­či­la je ocje­nom da za­pa­nju­je či­nje­ni­ca da ni mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va, ni di­rek­tor Upra­ve po­li­ci­je ni­je­su na­šli za shod­no da oba­vi­je­ste jav­nost o to­me za­što je ko­man­dant spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce ig­no­ri­sao za­htje­ve dr­žav­nog tu­ži­o­ca i šta će oni pred­u­ze­ti po­vo­dom to­ga, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du da se ra­di o sni­mlje­nom slu­ča­ju po­li­cij­ske tor­tu­re ko­ji je oprav­da­no di­gao na no­ge i do­ma­ću i ino­stra­nu jav­nost.


Osu­đe­ni, pa oslo­bo­đe­ni

Pe­to­ri­ci pri­pad­ni­ka SAJ-a su­đe­no je za bru­tal­no pre­bi­ja­nje gra­đa­na u Ma­le­si­ji, 2006. go­di­ne, za vri­je­me po­li­cij­ske ak­ci­je „Or­lov let”. Oni su po­sli­je če­ti­ri go­di­ne oslo­bo­đe­ni op­tu­žbe da su kao sa­i­zvr­ši­o­ci po­či­ni­li kri­vič­no dje­lo mu­če­nje i zlo­sta­vlja­nje Pje­tra Si­ni­šta­ja. Ra­ni­jom pre­su­dom osu­đe­ni su na po tri mje­se­ca za­tvo­ra. Pre­ma op­tu­žnom pred­lo­gu, pe­to­ri­ca pri­pad­ni­ka Spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce okri­vlje­ni su da su mu­či­li i zlo­sta­vlja­li Pje­tra Si­ni­šta­ja, pri­li­kom hap­še­nja nje­go­vih si­no­va An­to­na i Vik­to­ra Si­ni­šta­ja, u ak­ci­ji „Or­lov let” zbog pri­pre­ma­nja te­ro­ri­stič­kih ak­ci­ja u Ma­le­si­ji 10. sep­tem­bra 2006. go­di­ne.


Ša­bo­vić: Ko je kr­šio za­kon, ne­ma mu mje­sta u po­li­ci­ji

Pred­sjed­nik skup­štin­skog Za­ko­no­dav­nog od­bo­ra Dža­vid Ša­bo­vić (SDP) re­kao je ju­če da bi tre­ba­lo spro­ve­sti de­talj­nu i sve­o­buh­vat­nu is­tra­gu o to­me šta se de­ša­va­lo 24. ok­to­bra u Pod­go­ri­ci, i da li su u or­ga­ni­ma i je­di­ni­ca­ma po­li­ci­je i da­lje za­po­sle­na li­ca ko­ja su osu­đi­va­na za tor­tu­ru i pre­bi­ja­nje gra­đa­na. Ša­bo­vić je za „Dan” re­kao da, uko­li­ko se do­ka­že da su ne­ka li­ca osu­đe­na za tor­tu­ru i da­lje pri­pad­ni­ci SAJ i dru­gih po­li­cij­skih je­di­ni­ca i or­ga­na, on­da za njih tu ne bi tre­ba­lo da bu­de mje­sta.
– Za­la­žem se za sve­o­bu­hvat­nu is­tra­gu. Do ta­da uz­dr­ža­ću se od da­ljih ko­men­ta­ra. Ono što mo­gu da ka­žem je­ste da mo­ra po­sto­ja­ti de­talj­na is­tra­ga o to­me šta se sve de­ša­va­lo 24. ok­to­bra. Ako je po­sto­jao po­ku­šaj na­sil­nog ula­ska u par­la­ment, pri­mje­na po­li­cij­ske si­le je oprav­da­na, ali ne mo­gu da shva­tim da po­tom ne­ke gru­pe ju­re uli­ca­ma i pro­sto lo­ve gra­đa­ne da ih pre­bi­ju. Čuo sam i iz­ja­vu Bo­ri­sa Ra­o­ni­ća da uko­li­ko su po­li­caj­ci htje­li da uhap­se iz­gred­ni­ke, za­što su ih tu­kli i osta­vlja­li na uli­ci, i s tom nje­go­vom ocje­nom sam sa­gla­san. Pu­no je ne­ja­sno­ća, tre­ba za­i­sta sve to ra­svi­je­tli­ti – ka­že Ša­bo­vić.
On je re­kao da su po­li­caj­ci na­ša bra­ća, ro­đa­ci, kom­ši­je i pri­ja­te­lji i da je uvje­ren da ve­ći­na njih ni­je­su sprem­ni da pri­mje­nju­ju si­lu pre­ma mir­nim gra­đa­ni­ma.
– Ima, iz­gle­da, i ne­kih ko­ji je­su, ali to je ma­nji dio, kao što je bio i ma­nji dio de­mon­stra­na­ta ko­ji su htje­li da na­pad­nu po­li­ci­ju, a ja sam uvje­ren da je naj­ve­ći dio uče­sni­ka pro­te­sta tu do­šao sa iskre­nim na­mje­ra­ma, zbog te­ške so­ci­jal­ne si­tu­a­ci­je. U sva­kom slu­ča­ju, mo­ra­la bi da usli­je­di ozbilj­na is­tra­ga – re­kao je Ša­bo­vić.